Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Proces stvaranja i način formiranja vrednosti cene robe". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA

ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: MAKROEKONOMIJA

PROCES STVARANjA I NAČIN FORMIRANJA VREDNOSTI I CENE ROBE

Čačak, decembar, 2008.

S A D R Ž A J

Strana

Delovanje zakona vrednosti ........................................................................................4

Tržišna vrednost robe ...............................................................................................4

1.2.Tržišna cena robe ......................................................................................................6

Osnovni ekonomski zakon svake robne privrede je zakon vrednosti. Naziva se tako zato što uslovljava da se roba razmenjuje po svojoj vrednosti ili približno svojoj vrednosti. Kroz različite istorijske oblike robne proizvodnje ispoljavao se na različite načine. Međutim postoje neka svojstva zakona vrednosti koja su sveopšta za sve oblike robne proizvodnje. Mi će mo obratiti pažnju na ta svojstva zakona vrednosti robne proizvodnje:

Zakon vrednosti se ispoljava kroz konkurenciju robnih proizvođača. Kokurencija stalno primorava proizvođača da povećava produktivnost rada da bi mogao da opstane na tržištu, time se neprekidno unapređuje razvoj proizvodnih snaga, pa se ovaj zakon naziva zakonom razvoja. Posledica porasta produktivnosti je smanjenje utroška rada po jedinici proizvoda pa se ovaj zakon naziva i zakonom ekonomije rada.

U stalnoj konkurenskoj borbi jedni su proizvođači sposobniji, a drugi manje sposobni. Uspešnije proizvođače tržište „favorizuje“ tako da se oni u procesu robne razmene bogate i postaju vladajuća klasa. Manje uspešne proizvođače tržište „kažnjava“ i oni propadaju i postaju potčinjena klasa. To je zakon diferencijacije pa se još naziva zakonom diferencijacije robnih proizvođača.

Zakon vrednosti reguliše odnose između robnih proizvođača u okviru jedne grane proizvodnje kao i odnose između različitih grana proizvodnje. Robni proizvođači moraju da prate, odnosno da se prilagođavaju zahtevima tražnje tj. da povećavaju proizvodnju one robe koja se traži na tržištu ( čija cena raste ) i da smanjuju proizvodnju one robe čije cene padaju.Tako se utiče na kretanje cene robe a zakon se naziva zakonom cena.

Zakon vrednosti se ispoljava na tržištu preko zakona ponude i tražnje. On deluje spontano i ispoljava se nakon završene proizvodnje, kada se roba iznese na tržište. Tek tada se saznaje da li je proizvedena roba tražena i u kojoj meri, u zavisnosti da li se proizvod može prodati i po kojoj ceni.

Putem istraživanja tržišta nastoji se da se smanji „rasipanje rada“, a mehanizam zakona vrednosti vrši stalni pritisak na proizvođače da zadovolje stalno rastuće ljudske potrebe. U nastavku će upravo biti reči o delovanju zakona vrednosti u različitim oblicima robne proizvodnje.

Delovanje zakona vrednosti

Opšti je zaključak da zakon vrednosti reguliše ekonmske odnose između robnih proizvođača u procesu robne proizvodnje. To se ostvaruje tako što individualne kriterijume proizvodnje svodi na prosečne i taj proces se ostvaruje preko konkurencije i zakona ponude i tražnje robe na tržištu. Posledica konkurencije između robnih proizvođača iste grane na tržištu je formiranje tržišnih vrednosti i tržišnih cena robe.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]